JELENA POPADIĆ
(NAUČNO)FANTASTIČNA GODINA
Kakav je osećaj biti jedini autor Urban Arta čiji je žanr naučna fantastika?
Volela bih da nisam jedina. Naučna fantastika je popularan žanr u svetu, ali nažalost kod nas u književnom svetu još uvek čeka svoj bum. Drago mi je da sam deo Urban Arta i to sa ovakvim žanrom.
Biti drugačiji često zna biti problem u društvu. Kako se nosite sa predrasudama kao pisac naučne fantastike kojih nema mnogo na našim prostorima?
Svoje pisanje tek puštam u svet i čekam reakciju ljudi. Većina ni ne zna šta je naučna fantastika, ostanu zapanjeni kada uzmu knjigu u ruke i počnu je čitati. Misle da je previše komplikovano, da ne mogu razumeti štivo. Dok naprotiv, ja smatram da ljudi treba da se upuste u nešto novo i da će ostati ako ne oduševljeni, barem zadovoljni novim čitalačkim iskustvom.
Naučna fantastika je često osporavan žanr. Da li smatrate da poenta može doći do izražaja i u naučnofantastičnom delu ili se „teškim“ temama trebaju baviti drame, trileri i beletristika?
Naravno, to stalno pričam ljudima, da je žanr samo mesto gde se radnja odvija. Možemo da stavimo ljude na Mars i da napišemo neverovatnu priču o ljubavi i tragediji, ili ako hoćemo na svemirskom brodu da napišemo horor ili triler. Mogli bismo napisati i krimi roman u svemirskoj stanici. Naučna fantastika je dobra zato što nam pruža elemente koje nemamo u našem svetu. Možemo ih iskoristiti za sprovođenje određenih radnji i ideja, ali suština ostaje ista, priča i likovi su najbitniji u jednoj knjizi, žanr je samo šlag na torti.
Opisivati radnju romana u svemiru zahteva veliku moć vizuelizacije. Pored mašte, koje alate koristite da olakšate sebi proces pisanja? Na primer, Dž. K. Rouling je nedavno objavila knjigu svojih skica, crteža i opisa koji su joj pomagali u pisanju serijala o Hari Poteru.
Moj proces pisanja je uglavnom iz glave. Nisam dobra u crtanju, tako da ne zalazim u te vode. Slike scena, pejzaža i likova držim u glavi. Pomaže mi beležnica u koju upisujem imena i informacije kako bi mi bili na dohvat ruke u slučaju da nešto zaboravim. Pisanje bilo kog žanra je zahtevno, ako hoćete da bude uverljivo, takođe zahteva istraživanje o temi o kojoj pišete.
Kod naučne fantastike, morate poznavati nauku. Čitanje knjiga, gledanje emisija, čitanje članaka s interneta je mnogo doprinelo mom uspehu u pisanju naučne fantastike.
Da li je „Sazvežđe“ u potpunosti Vaša mašta, to jest da li su Vam neki događaji iz realnosti, iz našeg sveta i vremena poslužili kao osnova romana koju nije moguće uvideti zbog imaginacije i efekta fantastike?
„Sazvežđe“ se bavi politikom. Stvarnost mi je bila jedna od najvećih inspiracija. Kada čitate šta se dešava u svetu, kao i kada čitate istoriju, primećujete da se ponavlja. Ljudi su oduvek isti iako se trude da idu na bolje, uvek se vratimo na primitivizam dve strane. Koliko god mi para imali i rešili svoje probleme, naći ćemo razlog da mrzimo i ratujemo. Takođe, velika nepravda u svetu natera čoveka da napravi svoj svet u kojem želi da ispravi stvari koje ne može uživo.
Da li ste očekivali da će „Sazvežđe“ kao Vaš prvenac otići u ruke čitalaca pod okrljem izdavača?
Ne, zapravo nisam ni razmišljala o tome u početku. Kao što znate, dugo sam pisala knjigu. Meni je u tom trenutku bilo najbitnije da je napišem i usavršim. Želela sam dostići najviši standard, zbog sebe, ne zbog izdavača. Smatram da mi je to i pomoglo u usavršavanju knjige, želja da ona bude što bolja, ali ne zbog sveta, nego zbog pisca. Nakon završenog pisanja knjige, palo mi je na pamet da bih je mogla izdati. Htela sam da to bude knjiga koju ću držati u rukama, a ne imati je u wordu. Posvetila sam vreme proučavajući kako se dolazi i do izdavača i do samostalnog izdavanja ili kako kažu Amerikanci „self publishing“. I posle toliko meseci i procesa i svega, Urban Art je prihvatio moju skrpitu i danas je knjiga u knjižarama i na policama.
Lidija Kalik iz „Sazvežđa“ je oličenje jedne žene. Ko je Vaša Lidija Kalik?
Lidija Kalik je svaka žena i osoba koja želi promeniti svet na bolje. Ona je moralna i hrabra, radi sve ono što bismo mi želeli, ali ne smemo.
Na romanu „Sazvežđe“ radili ste preko tri godine. Koliko se izdata verzija romana razlikuje od početnih ideja, koliko je Vaša mašta menjala pravac i koliko Vam je značila pomoć urednika?
Knjiga koju vidite u finalnom obliku nije ista knjiga u mom wordu. Prošla je mnogo ispravki. Najpre kod mene. Čitala sam je mnoštvo puta trudeći se da usavršim priču kao i pisanje i da ne dozvolim stilskim i gramatičkim greškama da se provuku. Knjiga je prvobitno bila mnogo kraća s drugačijim krajem, ali sam shvatila da to nije ono što želim i da je treba prepraviti. Pisala sam ponovo, oko 30 000 reči je bilo u pitanju, kada sam shvatila da ni to nije ono što želim od „Sazvežđa“. Obrisala sam i tih 30 000 reči i krenula opet. To je bio veliki zalogaj za početnika koji nije znao za koga to radi. Pitala sam se da li vredi toliko sati i truda obrisati? Ispostavilo se da je to najbolja odluka koju sam napravila na svom putu pisanja. Autori ne treba da se plaše, treba da slušaju sebe i da daju sve od sebe. Urednik je nešto najbolje što se može desiti vašoj knjizi. Osoba koja zna šta radi i želi najbolje za vas i vašu knjigu. Pisci moraju da prihvate da koliko god se mi trudili i koliko god mi davali sve od sebe, postoje greške koje ne vidimo. Urednik je tu da ih ispravi. Zajedno sa urednikom ćete stvoriti još bolju knjigu.
Da li razmišljate o nastavku „Sazvežđa“ jer kada je u pitanju svemir, mašta autora kao što ste Vi se teško zaustavlja?
Ne, za mene je ta saga završena. Želim da se upustim u nove priče, nove avanture. Želim nove izazove.
Kako bi u tri reči opisali „Sažvežđe“?
Borba za pravdu.
Pomenuli ste u biografiji da je zdravstvena situacija uticala na prekid studija i na to da se posvetite pisanju. Da li je Vaša zdravstvena situacija bila još veći podsticaj za pisanje u želji da pokažete kako svi možemo da ostvarimo san ako na njemu radimo svim svojim kapacitetima?
Drago mi je da ste me pitali ovo pitanje. U društvu, osobe s problemom su često odbačene. Retko ćete videti nekoga da je uspešan u nečemu što voli, još manje osobu s problemom. Kao neko ko ne može da se posveti drugim stvarima što se tiče studija i posla, morala sam pronaći način da ispunim sebe, da se osećam cenjeno. Pisanje mi je omogućilo da dostignem novi nivo samopoštovanja. Pisanje vam da razlog da se osećate posebno, da kažete sebi da ste tu s razlogom, to je ono za šta ste se rodili. Svoje snove sam pretvorila u javu uz pomoć mašte koju sam krila u svoja četiri zida. Volela bih da dam podsticaj ljudima koji zbog različitih problema kriju sebe i svoje ideje, a voleli bi da pišu. Želim da podele sa svetom i pokažu društvu da i oni mogu biti uspešni pored svega što ih zadesi u životu.
Da pišete knjigu o svom životu, autobiografiju, koji bi bio naslov?
Nisam dobra u smišljanju naslova na brzinu, definitivno nešto vezano za životnu borbu.
Sa kojim autorom Urban Arta su najzanimljiviji razgovori?
Ruku na srce, nisam ih mnogo upoznala. Nadam se da će ova situacija brzo proći i da ćemo se opet družiti licem u lice. Volela bih sve da upoznam i čujem njihova iskustva. Sa Tamarom Kučan je najzanimljivije, nju možete slušati satima. Retko kada se sreće osoba koja je tako inspirativna i zanimljiva.
Talenat, rad i usavršavanje su od ključnog značaja za uspešnog pisca, ali da li je za takav uspeh potrebno još nešto? Šta poručujete svojim čitaocima i kolegama za godinu koja je pred nama?
Mislim da sam dosta odgovorila na ovo pitanje u prethodnim odgovorima, ali da, to je život jednog pisca. Morate biti realni prema sebi, ali u isto vreme da ne odustajete. Pišite šta god to bilo i usavršavajte se. Ako napišete nešto, to ne znači da će baš taj roman biti ono što ćete izdati. Morate biti uporni, ali zapamtite da ovo radite zbog sebe i svojih ideja. Pisanje je proces ljubavi. Dobro je samo ako uživate, nemojte se nervirati oko toga da li je dobro ili ne, te stvari idu mnogo kasnije u životu. Nadam se da će 2022. otvoriti još vrata novopečenim piscima, da ćemo imati sajmove i druženja, da će čitaoci uživati u novim delima ljudi koji najviše vole da podele sa njima svoje misli i dela.
Šta jedan pisac nikada ne sme da izgubi i zaboravi? Šta će jedan pisac i žena poput Vas poželeti od Deda Mraza?
Sećajte se kako ste krenuli da pišete, zbog čega ste krenuli da pišete. Budite vi i budite umetnici. Nemojte dozvoliti sebi da ne pišete ono što volite. Uživajte u procesu i urodiće plodom. Šta ću poželeti? Zdravlje i sreću. Da se ljudima svidi moj prvenac, kao i da napišem još knjiga.
Razgovarao: Ilija Popović